Зовем се Милица Стојковић, рођена сам 26. јануара 1994, у Панчеву. Идем у 8. разред ОШ "Јован Јовановић Змај", други разред Средње балетске школе "Димитрије Парлић" и завршила сам Основну музичку школу "Јован Бандур" - одсек: клавир, који траје 6 година. Такође сам члан регионалног Центра за таленте "Михајло Пупин" у следећим областима: математика (од 5. разреда), физика (од 6. разреда) и српски (од 7. разреда).

Јако сам дружељубива и знатижељна. Када ме нешто занима, истражујем док не откријем све о томе. Свестрана сам и врло заузета, па сам зато научила да јако добро организујем своје време, како бих могла све да постигнем. Волим авантуре, и често са татом идем на његова путовања и експедиције јер се он бави снимањем документарних филмова о занимљивим људима и пределима. Често ме води на рафтинге - сплаварење дивљим водама, као и на преживљавање у природи. Са мамом увек могу да прокоментаришем неки математички или физички задатак, или једноставно прошетам парком причајући о свему и свачему. Имам млађу сестру Милену, која са мном иде у балетску школу. Нас две обично волимо да се возимо бициклом и да се играмо истраживача у дворишту, правећи мапе и скривајући ствари.

Волим балет, јер ме испуњава и оплемењује и бавим се њиме од своје четврте године. Мислим да не бих могла да замислим свој живот без свакодневног шесточасовног важбања балета. Гледала сам многе балетске представе и себе бих једног дана могла да видим као примабалерину. Омиљена улога ми је црни лабуд из балета "Лабудово језеро", због темперамента који је веома сличан мом, то јест енергичан и самоуверен.

Свирам клавир већ седам година и уживам у њему, али ипак своју будућност не видим у томе. Он ми пуно помаже у балету, јер ми развија слух и музикалност.

Моја интересовања и планови за будућност везани су за политику и балет. Те две ствари врло су различите, али ме обе јако привлаче. Заиста још увек немам јасну слику о својој будућности, али се трудим да је што пре стекнем, јер волим да ми све буде испланирано. Стално се трудим да пред себе поставим предности и мане оба занимања, али то ми увек буде изједначено па опет не успем да одлучим. Имам још времена и уверена сам да ћу једног дана, када буде требало, донети праву одлуку.

Књиге које читам имају разноврстан садржај, али најчешће су то филозофске и сатиричне. Читам и драмске текстове и волим повремено нешто да одглумим у школским представама. Моји текстови су песимистички, али увек са умереном дозом оптимизма, јер мислим да ниједан човек не може да функционише без оптимизма.

Нису ми блиски људи који су стриктно опредељени за једну област. Сматрам (и имала сам искуства) да са таквим људима не могу да остварим потпуни контакт и водим занимљив разговор. У мом окружењу налазе се различити људи са различитим интересовањима као што су: балет, музика, књижевност, природне науке и сл.

Била сам у летњој двонедељној школи у Петници. Петница је место где се људи различитих интересовања налазе у једној групи и где непрестано размењују знања и искуства, учећи нове ствари. Тамо сам проводила време у учењу, али на нови, другачији и занимљиви начин уз шалу са тотално новим, непознатим и другачијим друштвом.

У Змајевој школи провела сам осам дугих и лепих година, стекла много пријатеља и научила много тога. Поред стеченог основног знања, захваљујући наставницима и друговима научила сам да пролазим кроз живот и да будем човек пре свега.